REZULTATI EVROPSKOG PROGRAMA OCENJIVANJA PEŠAČKIH PRELAZA

Pešačkim prelazima u Evropi potrebna su značajnija unapredjenja. Gradjani Evrope treba da budu spremni da se suoče sa situacijama u kojima vozači i pešaci često rešavaju problematične saobraćajne probleme na raskrsnicama. To je rezultat programa ocenjivanja pešačkih prelaza u okviru projekta FIA-EuroTEST, koji je AMSS, u saradnji sa italijanskim automobilskim klubom ACI, kao nosiocem projekta, realizovao krajem juna meseca 2009. godine u Beogradu.

Najbolji rezultat od 10 testiranih prelaza u Beogradu – 12. mesto u ukupnom plasmanu, postigao je pešački prelaz koji se nalazi na raskrsnici ulica Vladetine i Cvijićeve. Ovaj prelaz je takodje osvojio maksimalni broj bodova i u ocenjivanju sistema prelaženja (Crossing system).

Velika raznolikost rezultata je takodje jedna od karakteristika ovogodišnjeg testiranja. Metodologijom ocenjivanja došlo se do veoma heterogenih rezultata, manje-više u svim testiranim gradovima. Najveća varijabilnost zabeležena je u Milanu, a najmanja u Roterdamu. Testiranje je takodje pokazalo i ograničenu sposobnost prihvatanja tehnoloških rešenja kojima bi mogle da se izbegnu nezgode u kojima učestvuju pešaci i vozači. Primena posebnih dodatnih oznaka kojima se automatski detektuje prisustvo pešaka pri nailasku na pešački prelaz, čime se omogućava aktiviranje vizuelnog znaka upozorenja za vozača koji nailazi na prelaz (u Roterdamu), kao i uredjaja kojima se odbrojava vreme čekanja za prelazak preko prelaza (Beograd, Istanbul, Ljubljana, Roterdam i Sevilja), mogla bi umnogome da doprinese poboljšanju bezbednosti ove kategorije učesnika u saobraćaju.

Testovi su realizovani u sledećim većim pan-evropskim gradovima (31), u 22 različite zemlje, uključujući i glavne gradove u istočno-evropskim zemljama: Barselona, Beograd, Berlin, Bratislava, Brisel, Bukurešt, Budimpešta, Kopenhagen, Dubrovnik, Frankfurt, Ženeva, Helsinki, Istanbul, Linc, London, Ljubljana, Luksemburg, Madrid, Milano, Minhen, Napulj, Oslo, Pariz, Prag, Rim, Roterdam, Sevilja, Stokholm, Strazbur, Beč, Zagreb.

Najgori pešački prelaz zabeležen je u Milanu. On je postigao negativne ocene u svim bezbednosnim kategorijama, sa posebnim kritikama za uslove dnevne vidljivosti, noćne vidljivosti i prilaza za učesnike u saobraćaju. Ovako lošem rezultatu doprinelo je prisustvo parkiranih vozila na samom prelazu i u njegovoj neposrednoj blizini.

Najbolje ocenjeni pešački prelaz nalazi se u Bratislavi. Prelaz je postigao najbolje rezultate u svim kategorijama, sa veoma dobrim inženjerskim rešenjem i savršenim uslovima održavanja, odličnim oznakama na kolovozu, dobrom vidljivošću saobraćajnih znakova i veoma dobrim uslovima vidljivosti i osvetljenja, u toku dana i noći. Prelaz takodje omogućuje svim učesnicima u saobraćaju adekvatan prilaz (ivičnjak u nivou tla, i dr.).

Ove godine, Roterdam je, po broju pozivitno ocenjenih prelaza, na vodećoj poziciji, jer je svih deset prijavljenih prelaza ocenjeno ocenom „dobro“. Austrijski grad Linc je na drugom mestu, po istim kriterijumima (9 „dobrih“ i 1 „prihvatljiv“ prelaz), dok treće mesto zauzima London. Četvrto mesto zauzimaju Oslo i Kopenhagen, dok je peti Strazbur, koji ima 4 „veoma dobrih“ prelaza (od ukupno 10). S druge strane tabele, italijanski grad Napulj jedini nije zabeležio nijednu pozitivnu ocenu, s obzirom da polovina prelaza nije dobila prelaznu ocenu na testu.

UKUPNI REZULTATI OCENJIVANJA PEŠAČKIH PRELAZA (pdf)