Statistički, poslednji sat vožnje predstavlja poseban rizik. Onda kada ugledamo more ili se približimo destinaciji i pomislimo “stigli smo”, baš tada nismo više dovoljno usredsređeni na sam saobraćaj. Posle duge vožnje, koncentracija pada i umor sustiže vozača. Tada često dolazi do udesa.
Čak i prvi sunčevi zraci posle noćne vožnje znaju da budu opasni jer gotovo da nema čoveka kome se ne prispava u samo svitanje.

Lanac pomoći počinje, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, sa onima koji prvi stignu na lice mesta, ali neposredno prisutne osobe takođe, mogu da igraju važnu ulogu na različit način, kao na primer:

• kontaktiraju hitne službe ili pozivaju druge vidove pomoći
• pomažu da se ugasi vatra
• preduzimaju akcije da obezbede mesto saobraćajne nezgode (npr. sprečavaju druge sudare, sprečavaju povrede spasilaca i posmatrača, kontrolišu ljude okupljene na licu mesta nezgode itd.)

U zemljama EU preporučuje se državama-članicama da na svaki način obezbede uslove za kvalitetnu obuku iz oblasti prve pomoći kako bi budući vozači mogli da je kompetentno ukažu i spase ljudske živote. Prva pomoć nije samo alternativa za hitne službe, već je od vitalnog značaja za efikasnu i brzu intervenciju, jer se tako mogu sprečiti ozbiljne povrede i povećati šanse za preživljavanje.

Provera stanja povređene osobe:

• razgovarati sa povređenom osobom da se proveri stanje svesti, odnosno, da li povređeni reaguje;
• kontrolisati disanje; proveriti da li povređeni ima obilno krvarenje/povrede;

Ukoliko je povređeni bez svesti i ne diše normalno:

• postaviti povređenu osobu na leđa, po mogućstvu na čvrsto tlo;
• izvršiti kardiopulmonalnu reanimaciju na sledeći način: postaviti dlan na sredinu grudnog koša povređenog. Staviti drugi dlan preko prvog, a zatim pritisnuti grudni koš raširenom šakom. Izvesti 30 kompresija (brzinom od 100 pritisaka u minuti). Potom lagano zabaciti glavu povređenog unazad, podići bradu i dati dva „udaha vazduha“ dok je nos zapušen. Nastaviti naizmeničnu primenu ovih mera, bez prekida, sve dok ne stignu profesionalni spasioci.

Ukoliko je povređena osoba bez svesti, ali diše normalno:

• postaviti povređenog na zemlju, u položaj za oporavak
• neprekidno proveravati disanje. Ukoliko se disanje zaustavi ili postane nepravilno, okrenuti povređenog na leđa i odmah započeti sa reanimacijom

Ukoliko osoba ima ranu sa obilnim krvarenjem:

• postaviti povređenog na leđa;
• podići i držati ruku ili nogu koja krvari i, po mogućstvu, pritisnuti arteriju koja doprema krv do rane (staviti zaštitne rukavice).
• postavljanje kompresivnog zavoja: postaviti gazu preko rane i čvrsto umotati zavoj oko ruke dva puta. Postaviti drugi zavoj (još uvek urolan) na vrh sterilne vate i umotati čvrsto ostatkom prvog zavoja oko te vate. Ukoliko nije moguća primena kompresivnog zavoja, zaustaviti krvarenje postavljanjem zavoja direktno na ranu.

Važno: razgovarajte sa povređenom osobom, pružite joj osećaj sigurnosti i ne ostavljajte je samu.